(NOVO)GODIŠNJI INTERVJU sa Jugom Vasovićem: „Još ćemo da rastemo“

(NOVO)GODIŠNJI INTERVJU sa Jugom Vasovićem: „Još ćemo da rastemo“

Zbog pandemije koronavirusa, protekla, 2020. godina, bila je specifična u svim sferama, pa tako i u sportu, a pogotovo vaterpolu. Ipak, Vaterpolo klub Radnički iz Kragujevca uspeo je da izdrži brojne udarce i izbori evropsko proleće, a malo je falilo i da se plasira u Ligu šampiona. Osvojio je Regionalnu A2 ligu i izborio dugo željeno takmičenje sa najboljim timovima regiona u A1 ligi, ispustio domaći Kup, ali je u vrhu Super lige i želi da se iskupi tim trofejom. O Kragujevcu se ponovo priča kao važnom centru na evropskoj vaterpolo mapi, a ostaje da se vidi koliko Radnički može u Kupu Evrope, gde ga u osmini finala očekuje dvomeč sa francuskim Strazburom.

Bilans od 22 pobede, 2 remija i 3 poraza, na 27 utakmica u 2020. godini, uz gol razliku 381:226 (+155), najbolji je pokazatelj rezultata, a direktor VK Radničkog, Jugoslav Vasović, analizirao je celu godinu i najavio planove za predstojeće izazove.

Krenimo redom, u februaru je impozantno osvojena Regionalna A2 liga i izboren plasman u A1, sa skorom od 15 pobeda i jednog remija. Koliko je to značajno za klub?

– Plasman u A1 ligu je od izuzetnog značaja za nas. To je nešto na čemu smo radili tri godine. Dve sezone smo igrali A2 ligu, prvi put nismo uspeli, bukvalno smo u poslednja dva kola izgubili prvo mesto i prolaz, dok smo prošle sezone to odradili na jedan vrlo lep način, muški i pošteno. U planu razvoja kluba bilo je značajno zato što je to A1 jako dobra i jaka liga, koja olakšava i napredak naših igrača i dovođenje ozbiljnih igrača koji žele da igraju ozbiljna takmičenja.

Kao grom iz vedra neba potom je došla epidemija koronavirusa. Da li ostaje žal što se Super liga nije odigrala, pogotovo što je Radnički osvojio Kup i A2 ligu i bio neporažen u 20 uzastopnih utakmica?

– Ostaje žal, ne samo zbog toga što smo mogli da budemo šampioni, jer smo spadali u pretendente na trofej, već najviše što se nije igralo i što je ovaj prokleti virus zaustavio nas, ali i sve sfere života. Epidemija nas je najviše oštetila u radu sa mlađim kategorijama, najpre zbog nemogućnosti treniranja u jednom periodu, a potom i straha roditelja da šalju decu na treninge. Što se tiče prvog tima, nismo mnogo izgubili, pogotovo od avgusta kada nam je omogućen normalan rad. Imali smo i mi slučajeve korone u klubu, u julu, ali na sreću se sve završilo sa blažim simptomima. Od avgusta su Savez i država omogućili sportu da živi i to je jako važno.

U domaće klubove vratili su se neki naši iskusniji internacionalci, pa čak i aktuelni reprezentativci, koliko je to značajno za srpski vaterpolo?

– Ove godine srpski vaterpolo ima tri ekipe među 16 u evropskom takmičenju, što nismo imali od 2013. kada je Radnički osvojio taj Kup Evrope. Baš dugo na klupskom planu nismo imali ovakav rezultat, što je pokazatelj rada u poslednje dve-tri sezone, od kako nam je svake sezone liga sve jača. Neophodno je vraćati dobre i iskusne igrače i dobre strance, kako bi mladi igrači u našim klubovima imali uz koga da odrastu i postanu nosioci igre. Na taj način bismo okrenuli onaj krug od pre desetak godina, da se kod nas stvaraju igrači koji će nam na značajnim takmičenjima donositi kvalitet i rezultate, a mnogo će lakše biti selektoru da pravi reprezentaciju sa većim izborom igrača.

Na superligaškoj polusezoni Radnički zauzima drugo mesto, sa osam pobeda i porazom od Novog Beograda za kojim zaostaje bod. Kako ste zadovoljni dosadašnjim učinkom u tom takmičenju?

– Ne možemo biti nezadovoljni našim učešćem u Super ligi. Imamo jedan poraz u drugom kolu, na Novom Beogradu gde smo igrali loše i zasluženo izgubili, baš kao i u Kupu. Potom smo imali i mnogo dobrih utakmica, ali i tri-četiri loše koje su pokazatelj da još uvek nismo na željenom nivou, što je donekle i normalno, jer je ovo i dalje mlada ekipa, sa tek par iskusnijih igrača.

Kakve su ambicije Radničkog u Super ligi?

– Na početku sezone smo najavili napad na duplu krunu. Izgubili smo Kup, ostalo je prvenstvo i bićemo zadovoljni samo ako ga osvojimo. Biće izuzetno teško, prelazni rok traje do 31. januara i očekujem da se Novi Beograd, Zvezda i Šabac pojačaju, dok se već sada u Partizan vratio Stefan Mitrović, što je ogromno pojačanje i velika stvar za srpski vaterpolo. Mi sigurno nećemo menjati ekipu. Videli smo da možemo igrati na vrhunskom nivou, ali isto tako i da ne odigramo kako treba.

Posle prošlosezonskog osvajanja Kupa, Radnički je na minulom „fajnal-foru“ najpre nadigrao Novi Beograd (13:9), a potom izgubio trofej od Zvezde na peterce (8:8, 13:12). Kakvo je vaše viđenje završnog turnira?

– Na „fajnal-foru“ Kupa smo pokazali sve, i koliko možemo dobro i koliko loše. Ne sviđa mi se reakcija ekipe u finalu na sve što se događalo. Nekako smo bili „mrtvi“, čekali da se nešto desi i apsolutno nisam zadovoljan igrom. Što se rezultata tiče, kada pružiš najbolje od sebe i izgubiš nemaš za čime da žališ, međutim, kada odigraš loše i pretrpiš poraz na peterce možeš samo da čestitaš protivniku i ja čestitam Zvezdi na apsolutno zasluženom trofeju. Zanimljivo da u poslednje četiri godine Kup osvajaju različiti timovi i to je dobar pokazatelj.

Od 13. do 17. januara očekuje vas turnir Regionalne A1 lige, u Dubrovniku, gde ćete u četiri dana odigrati pet mečeva. Kakve su ambicije u tom takmičenju?

– Želimo da prođemo na „fajnal-for“ u Zagrebu. Grupa je teška i interesantna i očekuju nas uzbudljivi mečevi. Jug je izuzetno kvalitetna ekipa i veliki favorit, dok su sa druge strane i Primorac i Budva pobedili Jadran iz Herceg Novog u domaćem takmičenju pre dvadesetak dana, a Jadran nam je najveći konkurent za drugo mesto koje vodi dalje. Uz to imamo i Solaris sa kojim smo u protekle dve godine igrali mnogo važnih i teških utakmica. Najvažnije je da se igra i da su svi Savezi bili za to da se takmičenje održi. Pronađen je model koji je u ovom trenutku moguć i jako sam zadovoljan zbog toga.

U nikad težem sistemu kvalifikacija za Ligu šampiona, u kom su po prvi put dalje prošle samo dve ekipe, Radnički se u Budimpešti vratio na evropsku mapu, osvajanjem prvog mesta u grupi ispred domaćeg OSC-a, Sinteza iz Kazanja, španske Terase i francuskog Turkoana. Ipak, plasman u najjače takmičenje izostao je posle poraza od Breše u finalu. Kako ste zadovoljni učešćem na turniru kvalifikacija za Ligu šampiona?

– Evropa je segment u kom smo najviše pokazali. U Budimpešti smo odigrali možda i najteži turnir na kom sam ja učestvovao u celoj karijeri. Bili smo u kvalitetnoj grupi u kojoj smo mogli svakoga da pobedimo i od svakoga da izgubimo. Uspeli smo da osvojimo prvo mesto i možda smo malo bili i umorni za to finale, dok je Breša imala samo jedan malo jači meč u grupi sa Vuljagmenijem. Pored toga, Breša je sjajna ekipa, odlično vođena, sa nekoliko trofejnih italijanskih reprezentativaca u svojim redovima. Nismo toliko loše igrali koliko krajnji rezultat pokazuje, ali nismo imali šansu. U ovom trenutku su bili kvalitetniji i to je još jedan nivo koji moramo da dostignemo kako bismo ušli u Ligu šampiona i igrali sa najboljima.

Šta je nedostajalo da se Radnički plasira u Ligu šampiona?

– Najviše nam je falilo iskustva. Breša u svojim redovima ima nekoliko svetskih prvaka, te fantastičnog Grka Vlahopulosa, našeg Đorđa Lazića i Jokovića koji nije igrao taj meč. Najvažnija stvar je što ovaj sastav Radničkog nikada nije igrao takve utakmice. To je proces koji mora da traje, jer vreme jednostavno ne može da se kupi. Čak je i ovaj poraz u Kupu deo procesa odrastanja ekipe i celog kluba. Nažalost, ako nastavimo da igramo ovako loše u nekim bitnim utakmicama, onda to možda i nije ekipa za domete koje smo očekivali. Klub ne zavisi od jednog trofeja i jedne utakmice, već od stanja u klubu, rada i mogućnosti za napredak.

Na turniru Kupa Evrope u Italiji Radnički je bio ubedljiv protiv španskog Mediteranija (13:9), nemačkog Potsdama (15:7) i domaće Savone (14:7). Kako ste zadovoljni igrama na tom turniru?

– Zaista smo furiozno stigli do tog prvog mesta. Međutim, mlad smo klub u konkurenciji timova koji godinama igraju Evropu i onda odemo u Savonu i pobedimo sve sa šest-sedam razlike, pa to baš i ne bude lepo prihvaćeno od ljudi pored bazena. Treba da prođu godine da mi postanemo ime. Tačno je da se sada i u Evropi priča o Radničkom u pozitivnom svetlu, pogotovo posle Budimpešte i Savone, ali moramo mnogo da radimo kako bismo bili u samom vrhu.

Sledi dvomeč osmine finala sa francuskim Strazburom, 27. februara i 6. marta. O kakvoj se ekipi radi i kolike su šanse Vašeg tima u tom dvomeču?

– Imamo izuzetno teškog protivnika, poslednjeg prvaka Francuske, sa sedam-osam stranaca sa prostora bivše Jugoslavije. Tvrda su ekipa, dobro vođena sa klupe od strane hrvatskog trenera Igora Računice i, kao i ostali francuski timovi, sigurno zna da igra, što smo već osetili u Budimpešti kada smo remizirali sa Lilom. Mislim da imamo dobre šanse, ali sve je u tome kako ćemo odigrati, što je na stručnom štabu i igračima. To su utakmice koje su neophodne u procesu odrastanja i moraju da se pobeđuju.

Ko su glavni favoriti za osvajanje Kupa Evrope i koji su dometi Radničkog?

– Glavni kandidati su Mladost i Solnok, to su timovi koji su napravljeni za Ligu šampiona, ali se nisu plasirali kao i mi. Ali, ne vidim razlog da ne napadnemo trofej. Možda i neko od njih bude imao loš dan kao što smo to i mi imali.

Vidljiv je veliki napredak u igri ekipe od početka sezone, koliko su za to zaslužne evropske utakmice?

– Mislim da su mnogo zaslužni ti jaki mečevi koje smo igrali. Najbolji trening su prave takmičarske utakmice, tu se pokazuju limiti igrača. Mi smo do sada pokazali sva lica i u ovom trenutku smo malo nesigurni šta je napredak, a šta ne. Evidentno je da smo imali neke fantastične utakmice, periode koji su po četvrtinu i po do dve bili perfektni, kao protiv Sinteza i OSC-a u Budimpešti i Novog Beograda u polufinalu Kupa kada smo dali osam golova, što nije lako ni protiv najslabijih, a ne jedne tako jake ekipe. Treba nam vremena da to postane rutina. Dostigli smo jedan nivo i dozvolili da se vratimo ispod njega, što je velika greška. Kada dođemo do nivoa koji ćemo zadržati, onda ćemo postati top tim.

Koliko su rezultati prvog tima značajni za razvoj kluba?

– Prvi tim je najvažniji deo kluba koji mora da ostvaruje dobre rezultate zbog mlađih igrača koji moraju da imaju svoje idole na koje treba da se ugledaju, kako bi posle zauzeli njihova mesta. U klubu sve odlično funkcioniše. Pojačali smo medicinski deo tima, kako bismo igračima omogućili brzu reakciju i u slučaju povreda i bolesti. Ne vidim ni jedan razlog zašto ne bismo igrali dobro kada to treba, a kada se to desi, možemo da pričamo o tome šta je razlog. Dešavale su se i meni loše utakmice u kojima smo gubili kao favoriti. Igrači moraju da imaju iskustva i znanja da prepoznaju da uvek mora da se igra iz sve snage, nema laganih treninga i utakmica, jer i na najlakšoj utakmici možeš da se povrediš ako nisi dovoljno fokusiran, pa čak i odmor mora da se odradi kako treba.

Koje su bile najveće od 22 pobede Radničkog u prethodnoj godini?

– Imali smo mnogo dobrih utakmica, ali u većini to nije bilo sve četiri četvrtine. Možda bih izdvojio pobede nad Sintezom i Terasom u Budimpešti i Novim Beogradom u polufinalu Kupa, pa čak i remi sa OSC-om… Velika je bila i pobeda nad Solarisom iz Šibenika (16:9), sa početka godine, u derbiju za prvo mesto A2 lige.

Klub je pretrpeo samo tri poraza u godini, koji je bio najteži?

– Najteži poraz bio je u finalu Kupa, pogotovo što se igralo za trofej. O Breši sam već govorio, nadali smo se da prođemo, ali od početka do kraja se videlo da nije realno, dok je Novi Beograd došao na početku sezone. Pre toga smo pobedili u Šapcu prosto na kvalitet, dok smo na Novom Beogradu igrali još gore i očekivano izgubili.

Sve veći broj kadeta i juniora dobija šansu u prvom timu. Kako ste zadovoljni radom sa mlađim kategorijama u prethodnoj godini?

– U klubu ima dosta momaka koji su vredni pažnje i sa njima će se raditi mnogo u nadolazećim godinama. Zadovoljan sam tim starijim selekcijama mlađih kategorija, dok sam apsolutno nezadovoljan početnicima i najmlađima sa kojima nemamo standardan rad zbog nekonstantnih dolazaka. Broj dece nije mali, ali jednog dana na treningu imamo 25 dečaka, a drugog 12, što je veliki problem za koji donekle mogu da nađem opravdanje u koroni. Nadam se da će se epidemija završiti i da ćemo potom uspeti da se stabilizujemo, jer moramo da radimo kako bismo postigli nešto.

Deca iz Radničkog sve češće su gosti klubova sa različitih meridijana, ali su ove godine izostala planirana gostovanja u Singapuru, Kanadi… Kakav su pokazatelj ti pozivi?

– Predstavljamo klub, Kragujevac i Srbiju i trudimo se da to radimo na najbolji mogući način, ne samo igrama i dobrim rezultatima, već i ponašanjem. Izuzetno sam zadovoljan slikom koju smo stvorili, od najmlađih do najstarijih. Gde god smo otišli nismo imali nijednu primedbu na ponašanje dece i to je najvažnije. Postavili smo standard, disciplina mora da postoji, jer smo dužni da se ponašamo odgovorno, ne samo zbog sebe, već zbog svih institucija koje predstavljamo. Suština sporta i kluba je da grade mlade ljude i pomažu im da biraju prave vrednosti, poštuju starije, da znaju da rade u grupi… Usput je mnogo lepo i kada ima rezultata na svim nivoima.

Da li ste zadovoljni saradnjom sa državom, gradom i Sportskim privrednim društvom Radnički čiji ste deo?

– Imamo odličnu situaciju u gradu i odlične uslove za rad. Deo smo SPD Radnički sa još tri sporta i to prilično dobro funkcioniše. Grad i država mnogo pomažu sport u ovom trenutku i na nama je da nastavimo da radimo i rastemo. Direktor SPD Radnički, Bojan Ilić, radi odlično, izlazi nam svima u susret i trudimo se da se pomažemo. Sigurno je da ima manjih problema i manjkavosti u celom sistemu, pogotovo u periodu epidemije korone, ali ima ih svuda. Veliki udarac za SPD je to što otvoreni bazen nije mogao da radi zbog korone, pa u tom delu nije moglo da se prihoduje. Generalno sam zadovoljan kako sve funkcioniše, a nagrada za najbolju biznis inovaciju u 2020. godini je jasan pokazatelj kako Sportsko privredno društvo radi.

Da li ima interesovanja sponzora i koliko vam je važna podrška sa te strane?

– Takmičenja koja igramo su mnogo skupa i moramo da budemo spremni na to. Veoma je važno da iza sebe imamo i jak sponzorski pul. U sponzorskom delu ima velikog pomaka, ne mogu da kažem da sam nezadovoljan. Mnogo je bolje nego što je bilo, ali nam je zadatak da to podignemo na još viši nivo. Paradoks je da je situacija u ovoj teškoj godini bolja nego u prošlim, pa ne vidim razloga da ne bude još bolja kada se situacija stabilizuje. Moramo da ispoštujemo sve sponzore na najbolji mogući način, kao što su i oni nas. Zadovoljan sam saradnjom sa svim sponzorima i nadam se da ćemo je poboljšati i proširiti.

Kakve su ambicije Radničkog u predstojećim godinama?

– U Srbiji želimo da počnemo da osvajamo trofeje. Želimo da budemo stalni učesnici Lige šampiona, a potom da postanemo stalni učesnici finalnog turnira i umešamo se u borbu za pehar. Moramo da napredujemo. Ove godine smo ušli u A1 ligu, ali je suštinski važno da uvek napredujemo i da se borimo za gornji deo tabele, a ne za opstanak. Imamo u glavi neki plan, ali treba da se složi mnogo stvari.

Šta biste poželeli svima u klubu?

– Najpre bih pohvalio sve ljude koji rade u klubu, počevši od Tijane Đurković, preko trenera na čelu sa Urošem Stevanovićem i Draganom Kozomorom, do igrača. Izuzetno sam zadovoljan kako sve funkcioniše. Ima problema, ali se oni rešavaju u hodu. Poželeo bih svima nama da budemo zdravi, pametni, opušteni i da uradimo ono što nam pripada – ništa više, ništa manje.

Članak (NOVO)GODIŠNJI INTERVJU sa Jugom Vasovićem: „Još ćemo da rastemo“ je preuzet sa sajta KVK Radnički.

Ostavite odgovor