You are currently viewing Kragujevački maratonac u misiji otkrivanja talenata

Kragujevački maratonac u misiji otkrivanja talenata

Darko Živanović, proslavljeni kragujevački maratonac, rešio je da u svom rodnom gradu pokrene sopstvenu Akademiju trčanja. Reč je o jedinstvenom projektu koji za cilj ima promociju trčanja i aktivnog načina života, kao i otkrivanje potencijalnih talenata među decom, a pre svega rekreativcima. Bio je to povod da sa Darkom popričamo više na ovu temu, uz kratak osvrt na njegovu impresivnu karijeru.

Kao sportista sa karijerom dugom preko jedne decenije i brojnim priznanjima u različitim trkačkim disciplinama, Živanović je rešio da svoje bogato takmičarsko iskustvo pretoči u edukovanje i otkrivanje talentovanih pojedinaca među decom i ljudima koji se rekreativno bave trčanjem. Ova priča naišla je na pozitivan odziv javnosti, a Darko, temeljan kao i uvek, predano joj se posvetio.

Osnovna zamisao je da se dođe do što veće masovnosti grupe, kako bi se iz nje izdvojili trkači koji imaju potencijal da zabeleže dobre rezultate na državnim prvenstvima. Trenutno imamo petnaestak polaznika, ali kako je sve u početnoj fazi, „udarni talas“ očekujemo na proleće naredne godine. Prilikom prijave popunjava se upitnik, na osnovu koga se određuje da li će polaznik Akademije biti u početnoj, srednjoj ili naprednoj kategoriji. Treninzi tokom leta održavaju se na atletskoj stazi stadiona „Čika Dača“ i u Šumaricama, dok će se tokom zime trenirati u atletskom tunelu. Za sledeću godinu planiramo školu trčanja za decu od 10 do 18 godina, kao i formiranje elitnog tima, koji će sačinjavati najbolji takmičari iz obe grupe polaznika, predočio je svoje planove vezane za Akedamiju trčanja naš proslavljeni maratonac.

Koliko je zapravo trčanje blagotvorno za ljudski organizam, možda najbolje ilustruje istraživanje američkog časopisa „Napredak u kardiovaskularnim bolestima”, koje navodi da oni koji trče žive tri godine duže od ostalih, odnosno da trčanje smanjuje rizik od prevremene smrti u opsegu od 25 do 40 odsto.

Trčanje je sport koji je dostupan svima i nema ograničenje u godinama, težini itd. Za profesionalce to je način života, a za rekreativce predstavlja mogućnost da ostvare svoj lični cilj, recimo da izgube kilažu, reše se stresa koji prouzrokuje život u urbanim sredinama itd. Efekat trčanja je mnogostruki. Pored gubitka kilograma, ubrzava se metabolizam. Ono što je bitno napomenuti jeste da se blagotovorni efekti trčanja osećaju i daleko posle treninga, smatra Darko.

U tom pogledu, za našeg sagovornika je značajno to što jedan veliki grad poput Kragujevca ima i manifestaciju poput „Kragujevačkog maratona“. Takođe, kao zaposleni u Sportskom privrednom društvu „Radnički“, Darko ističe da Kragujevac ima odlične uslove za bavljenje sportom, kako u letnjem, tako i u zimskom periodu.

SPD Radnički je pravi primer savremenog sportskog centra. Pored sportskih hala, Iskre, streljane i kuglane, kompleksa bazena, sportistima je na raspolaganju i atletska dvorana. Tako bogatom sportskom infrastrukturom, osim Beograda i Novog Sada, moze da se pohvali upravo Kragujevac, i da se izdoji se kao centar regiona, koji sve vise privlači pažnju mladih sportista, dodaje naš sagovornik.

Legenda kaže da se nastanak maratona kao trkačke discipline vezuje za grčkog glasnika Fidipida, koji je pretrčao rastojanje od Maratonskog polja do Atine u dužini od 42 kilometra i 195 metara, kako bi svojim sunarodnicima javio za veličanstveni trijumf grčke vojske nad Persijancima. Fidipida je motivisala silna želja da obraduje sunarodnike lepim vestima sa Maratonskog polja, a šta je Darka nateralo da se posle bavljenja rvanjem i fudbalom opredeli za svet dugoprugaša?

Ja sam se četiri godine bavio rvanjem i u tom periodu sam čak postao i pionirski prvak Jugoslavije u kategoriji do 38 kilograma. Zatim sam trenirao fudbal u Radničkom do 2005. godine, da bi naredne godine prešao da treniram atletiku, takođe u Radničkom. Vrlo brzo sam uvršten u kros reprezentaciju Srbije, koja je učestvovala na Balkanskom prvenstvu u krosu i tako je nekako krenula moja trkačka karijera, priseća se Živanović.

Bio je to početak jedne impresivne karijere, satkane od niza medalja i uspeha. U svojoj riznici Darko Živanović ima dve medalje sa Balkanskog prvenstva u maratonu, jednu zlatnog, drugu srebrnog sjaja, a u značajne uspehe ubrajaju se i njegove dve pobede na Belom krosu, trijumf na Kupu Evrope u disciplini 3 000 metara stipl, zatim dve pobede na Beogradskom polumaratonu, kao i srebro sa Beogradskog maratona. Pri tom, naš maratonac poseduje još dvadesetak medalja sa raznih državnih prvenstava.

Ipak, kruna karijere za 32-godišnjeg Kragujevčanina je učešće na Olimpijskim igrama u Londonu 2012. Sam plasman na Igre za Živanovića je predstavljao ostvaranje najvećeg sna, a do potrebne norme došao je uz mnogo truda i volje, testirajući kranje limite svog organizma.

Čitava priča vezana za London krenula je krajem 2011. godine, kada sam nakon napornih treninga i ispunjenog olimpijskog ciklusa ušao u dobru formu, pa sam shodno tome rešio da se upustim u borbu za olimpijsku normu. Prva dva pokušaja, nisu se završila uspešno, tako da mi je ostala još jedna šansa na maratonu u Roterdamu. Norma je bila 2:18:00, a ja sam istrčao 2:17:08. Kada sam prošao kroz cilj i zaustavio sat, obuzeo me je neki tup osećaj. Valjda još uvek nisam bio svestan šta sam zapravo postigao. Međutim, posle pet minuta adrenalin je krenuo da čini svoje, emocije su proključale iz mene i sve me je „stiglo“. Koliko sam bio emotivno ispražnjen, dovoljno ilustruje podatak da dugo nakon trke ja nisam bio u stanju da progovorim jednu jedinu reč. Zaista, neponovljiv osećaj, priseća se plasmana na Igre naš olimpijac.

U London je Darko otišao praćen velikim i pomalo nerealnim očekivanjima javnosti, ali je na kraju zbog sopstvenog zdravlja bio primoran da trku završi pre ulaska u ciljnu ravninu.

Napomeno bih da je vremenski razmak između trke u Roterdamu i nastupa na Olimpijskim igrama bio izuzetno mali. Takođe, u Londonu sam boravio svega četiri dana, što je nedovoljan period da se ljudski organizam aklimatizuje na novu sredinu i vremenske uslove. Imao sam velikih problema sa dehidratacijom tokom trke, pa sam na kraju bio primoran da odustanem na 35. kilometru, kako ne bih ugrozio svoje zdravlje. Znam da sam nakon tog odustajanja bio na meti kritika, koje su me u početku pogađale, ali sam kasnije na njih oguglao, jer sam shvatio koliko sam zapravo truda uložio da ostvarim normu za London, kaže Živanović.

I zaista, pripreme za jednu tako zahtevnu disciplinu kao što je maraton su izuzetno temeljne i podrazumevaju brigu o mnogo detalja, kao što je na primer ishrana.

Poslednjih sedam dana pred trku sprovodi se tzv. glikoinska dijeta, koja podrazumeva izbacivanje ugljenih hidrata kako bi se ispraznili depoi u organizmu, da bi se tri dana pre takmičenja oni opet napunili složenim ugljenim hidratima. Na taj način proširuju se depoi ugljenih hidrata za tridesetak odsto, kako bi organizam tokom trke koristio više ugljenih hidrata, a samim tim trošio manje kiseonika za stvaranje energije, što sve doprinosi većoj izdržljivosti trkača. Veoma važno je i pravilno unošenje dovoljne količine tečnosti, kako se ne bi ušlo u dehidrataciju tokom trke, otkriva Živanović.

Maraton nije samo fizički zahtevna disciplina, već i mentalno. Da bi se izdržala trka do cilja potrebna je velika mentalna snaga i odlučnost, što nije nimalo lako ostvariti.

Pre trke moraš da budeš načisto sam sa sobom. To znači da ne dozovoliš da te druge stvari ometaju i odvlače fokus sa same trke. Zatim je bitna vizuelizacija. To podrazumeva da vizuelno zamišljaš trku, stazu, da misliš o tome kako ostvaruješ željeni rezultat… Jednostavno, moraš da ubediš sebe kako možeš da prođeš kroz cilj. U suprotnom, nemaš šta da tražiš na trci, tvrdi naš maratonac, koji pripreme za sva takmičenja obavlja u Kragujevcu, gde su mu na raspologanju atletska staza na „Čika Dači“, trim staza u Šumaricama, kao i atletski tunel, izuzetno dragocen u zimskom periodu godine.

Iako maksimalno posvećen postavljanju Akademije trčanja na zdrave osnove, Darko ne zapostavlja ni svoju trkačku karijeru.

Nastojaću da se što bolje pripemim za nastup na balkanskim prvenstvima u polumaratonu i maratonu iduće godine, gde ću pokušati da se domognem neke od medalja. Trenutno je nerealno da se spremim za Evropsko prvenstvo, Svetsko prvenstvo i Olimpijske igre, zbog postojećih obaveza, ali ću sigurno uspeti da se adekvatno pripremim za balkanska prvenstva, otkrio je svoje buduće planove Darko Živanović na kraju razgovora.

Ostavite odgovor