Prošlo je tačno 62 godine od tog septembra 1964. godine kada je rukometna lopta udarila o beton legendarnog igrališta na Pivarčetu kako su ga zvali od milošte. Čari ove igre na terenu dimenzija 40 puta 20 metara su omađijale mnoge devojke i mladiće tog doba i vrlo brzo je postala popularna u Kragujevcu i Šumadiji. Treniralo se iz ljubavi prema rukometu, svima je i dan-danas prva, prava sportska ljubav, a nekima je postala i poziv i profesija, ali svima koji su bar jednom istrčali na teren je ostao duboko u srcu.

U gradu je egzistiralo više klubova, ali je Radnički oduvek bio brend i bastion pravih poklonika. Kao i sve u našem društvu bilo je dosta turbulencija i teških trenutaka, ali velikom željom, voljom, predanošću iskrenih poklonika uvek se našao način da preživi.

Rukomet je ovom gradu doneo dve titule prvaka i Kup Srbije u ženskoj konkurenciji, vicešampionsku titulu u muškoj, kao i naslov juniorskog prvaka države u muškoj konkurenciji.

Već 10 godina Rukometni klub Radnički ispisuje neke nove stranice. Kao jedini klub u Srbiji koji u najvišem rangu takmičenja, Arkus ligi, ima predstavnike u obe konkurencije, pleni organizacijom, posvećenošću, stabilnošću i pravi je primer jednog visoko rangiranog sportskog kolektiva. Posebnu pažnju posvećuje osnovnoj ideji vodilji od nastanka, radu sa mlađim kategorijama i sa ponosom možemo reći da je omladinska škola kragujevačkog superligaša jedna od vodećih u zemlji.

NEKA ŽIVI RUKOMET

Članak 62 godine magije zvane rukomet je preuzet sa sajta Rukometni klub Radnički.